„А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога” (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус” (Лк 1, 18 и 31).
Марија, мајка Исусова била је девојка из племена Давидова, одабрана од Творца да роди малога Бога и тако му да људску димензију. Њен заштитник и муж по закону, Јосиф, био је упућен у тајну Христовог зачећа. Марија и Јосиф су из Назарета, где су живели, кренули у Витлејем због пописа који је наредио цар Ирод.
Богомладенац се родио у Витлејему, и то у пећини, јер због велике гужве због пописа није било места ни у једној крчми. Господ се родио баш тамо да покаже да је цео свет једна тамна пећина, коју само Он једини може да осветли. Пастирске јасле обасјале су се божанским сјајем. Оближњи пастири похрлили су да се поклоне том светом рођењу. Тако се Господ родио у Витлејему, а Витлејем значи - дом хлеба, и показао да је Он једини хлеб живота, достојан правих људи.
Ускоро у пећину долазе три мудраца, Валтазар, Мелкиор и Гашпар. Њих тројица представљају представнике три људске расе, потомке Нојевих синова. Тако се може рећи да се кроз њих цео род људски поклонио оваплоћеном Господу и Богу. Вођени звездом, дошли су на поклоњење Месији и донели му дарове : тамјан - дар достојан Бога, злато - дар достојан краља и смирну - дар достојан човека.
После неког времена Анђео јави Дјеви Марији да морају кренути на пут да би избегли опасност која је претила од цара Ирода. Наиме, кад је сазнао за рођење будућег Месије, цар Ирод је послао коњицу смрти да убију сву мушку децу до две године, јер се бојао да ће му Богомладенац узети славу, моћ и богатство. Марија и Јосиф пожурише и вратише се у Назарет.
У хришћанској религији Божић има велики значај. Рођење Исуса Христоса представља најрадоснији догађај у хришћанству, јер њиме почиње спасење читавог људског рода, које ће своју пуноћу добити у Васкрсењу Господњем. Светлост Божића обасјава све домове и доноси љубав и смирење међу људе.Та симболика садржана је у божићном поздаву - Мир божји! Христос се роди!
Православци имају вишедневне припреме и празнике које славе чекајући најрадоснији празник. Шест недеља пре Божића почиње пост који подразумева чињење добрих дела, ширење љубави и разумевања и уздржавање од мрсне хране. Смисао поста није само узимање посне хране, већ пружање хришћанске љубави и доброте свим људима. Највећи домет сваког хришћанина јесте да пост постане начин живота.
Празновање рођења наставља се Божићном литургијом, која најчешће почиње у поноћ и веома је свечана. Пева се тропар празнику, а на крају литургије верници примају Свето причешће и честитају једни другима празник.
Прослави Божића код православних претходе Туциндан и Бадњи дан. Туциндан је дан када се припрема печеница. Бадњи дан је добио име по бадњаку (храстово или церово дрво) које се дан пред Божић сече и доноси кући. Име бадњака повезано је са речју „бдети“ (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело због ишчекивања Исусовог рођења.
На сам дан Божића, у рано јутро, у кућу долази положајник који представља мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли на поклоњење новорођеном Христу. Положајник је важан и драг гост јер се сматра да доноси у кућу велику срећу за целу наступајућу годину. Домаћица га дарује прикладним поклоном и послужењем.Положајник гранчицом од Бадњака распирује ватру и благосиља сав живаљ, и људе и стоку.
После вишенедељног поста , по повратку с литургије поставља се божићна трпеза. Она је свечана и састоји се од многобројних мрсних јела и пружа прилику свакој домаћици да покаже своју машту и умеће. Божићна трпеза мора имати и обавезна обредна јела која се само тада припремају. То су печеница и чесница. Печеница је младо прасе и то је једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из претхришћанског времена.Чесница је обична бела погача умешена од пшеничног брашна. У њу се ставља метални новчић и за ручком се ломи рукама. Онај ко у свом парчету пронађе новчић имаће среће у току наредне године. Чесница спада у хлебне или бескрвне жртве и њене корене налазимо у старозаветним причама о приношењу жртви Богу.
У католичанству припрема за Божић почиње дошашћем. У неким крајевима се празник Светог Андрије апостола узима за први дан дошашћа. Одлази се на ранојутарње мисе зорнице, пости се и духовно припрема за велики празник. У новије време се проширио обичај израде адвентског венца са четири свеће, по једна за сваку авдентску недељу.
У римокатоличким црквама, уместо икона (које су карактеристика православних цркава), срећемо кипове светаца, а поједини празници представљени су као мале позоришне сцене.
У католичким домовима просторију краси божићно дрвце (код православаца то је бадњак). Обично је то неко зимзелено дрво, најчеће јела, које се уноси у дом и кити разним украсима, бомбонама и другим слаткишима. Красе га и разнобојне светлеће лампице, а на врх се поставља анђео или звезда репатица, која симболично представља витлејемску звезду.
Божићна трпеза код римокатолика разликује се од православне у избору хране. Као и православна, свечана је и веома значајна за целу породицу. На украшеном столу налазимо срнетину или бакалар, ћуретину, а понегде сир и кобасице. Ипак, лепота свих трпеза је у томе што се деле у кругу најдражих који се, за ту прилику, окупљају.
Католици одлазе на три литургије, за почетак на поноћку на сам Бадњак на којој се дочекује Божић, затим на ранојутарњу литургију зорницу, тзв. малу литургију где се обично причешћује, а на полданицу или велу мису одлази се по дану.
