Kada proučite ovu oblast razumećete i umećete da odgovoriti na sledeća pitanja:
Čemu služe programi za obradu teksta?
Šta je dokument?
Šta se podrazumeva pod pisanjem dokumenta?
Šta se podrazumeva pod modifikacijom dokumenta?
Šta je oblikovanje dokumenta?
Šta znači čuvati dokument?
Šta se podrazumeva pod štampanjem dokumenta?
Šta je font?
Koji tipovi fonta postoje?
Šta je pasus?
Šta su margine?
Šta su zaglavlja i podnožja?
Šta su fusnote?
https://docs.google.com/file/d/0ByxGh3bUl870SExvU3JfandHMm8/preview
Prorami za obradu teksta (tekst procesori) su programi za:
1 Dokument je svaki tekst koji se može uneti u računar.
Tekst se unosi u program za obradu teksta pomoću tastature.
Pri kucanju, kucaju se mala slova ili donji znaci na tasterima na kojima nisu slova.
Da bi se otkucalo veliko slovo, ili gornji znak na tasteru, treba prvo pritisnuti taster Shift na tastaturi i, dok se od drži pritisnut, pritisnuti i odgovarajući taster.
Da bi se kucala samo velika slova , treba uključiti opciju pritiskom na taster Caps Lock.
Ako se pri kucanju pogrešno otkuca neki znak, on se može obrisati pritiskom na dugme Backspace (←).
Kada se unese tekst do kraja reda reč se automatski premešta u sledeći red, što znači da se ne pritiska taster Enter. Pritisak na ovaj taster označava kraj pasusa-paragrafa.
Tasteri na tastaturi mogu biti podeljeni u nekoliko grupa na osnovu funkcije:
Tasteri za kucanje (alfanumerički). Ovi tasteri uključuju slovne, brojne, interpunkcijske i simboličke tastere koji se nalaze i na tradicionalnoj pisaćoj mašini.
Funkcijski tasteri. Funkcijski tasteri se koriste za izvršavanje određenih zadataka. Njihove oznake su F1, F2, F3 itd, sve do F12. Funkcionalnost ovih tastera se razlikuje od programa do programa.
Tasteri za navigaciju. Ovi tasteri se koriste za kretanje u okviru dokumenata i za uređivanje teksta. Oni uključuju tastere sa strelicama, tastere HOME, END, PAGE UP, PAGE DOWN, DELETE i INSERT.
Numerička tastatura. Numerička tastatura je korisna za brzo unošenje brojeva. Tasteri su grupisani u blok koji liči na klasičan kalkulator ili registar kasu.
Na sledećoj slici je prikazan način na koji su tasteri raspoređeni na tipičnoj tastaturi. .
Pravilnim korišćenjem tastature možete da izbegnete bol ili povredu zglobova, šaka i ruku, posebno ako radite na računaru tokom dugih vremenskih perioda.
Evo nekih saveta koji će vam pomoći da izbegnete probleme:
Postavite tastaturu na nivo laktova. Nadlaktice treba da budu opuštene sa strane tela.
Centrirajte tastaturu pred sobom. Ako tastatura ima numerički deo, možete koristiti razmaknicu kao tačku centriranja.
Kucajte tako da vam ruke i laktovi lebde iznad tastature da biste mogli da koristite celu ruku za dosezanje udaljenih tastera umesto da istežete prste.
Izbegavajte oslanjanje dlanova ili zglobova na bilo koji tip površine tokom kucanja. Ako tastatura ima naslon za šaku, koristite ga samo tokom pauza u kucanju.
Tokom kucanja koristite lagane udarce i ispravite zglobove.
Kada ne kucate, opustite ruke i šake.
Pravite kratke pauze na svakih 15 do 20 minuta.
Osim slova, brojeva, znakova interpunkcije i simbola, tasteri za kucanje takođe obuhvataju tastere SHIFT, CAPS LOCK, TAB, ENTER, razmaknicu i taster BACKSPACE.
Pritisnite taster SHIFT u kombinaciji sa slovom da biste otkucali veliko slovo. Pritisnite taster SHIFT u kombinaciji sa nekim drugim tasterom da biste otkucali simbol prikazan u gornjem delu tastera.
Pritisnite taster CAPS LOCK jednom da biste otkucali sva slova kao velika slova.
Ponovo pritisnite taster CAPS LOCK da biste isključili ovu funkciju.
Tastatura može imati svetlosni indikator koji pokazuje da li je taster CAPS LOCK uključen.
Pritisnite taster TAB da biste pomerili kursor za nekoliko mesta unapred.
Takođe možete da pritisnete taster TAB da biste se pomerili u sledeći okvir za tekst na obrascu ili sledeću ćeliju u tabeli.
Pritisnite taster ENTER da biste pomerili kursor na početak sledećeg reda tj da bi ste počeli novi pasus.
Pritisnite RAZMAKNICU da biste pomerili kursor za jedno mesto unapred, odnosno napravili razmak između reči u tekstu ...
Pritisnite taster BACKSPACE (←) da biste izbrisali znak ispred kursora ili izabrani tekst.
Pomeranje kursora na početak reda HOME.
Pomeranje u gornji deo dokumenta CTRL+HOME
Pomeranje kursora na kraj reda END.Pomeranje u donji deo dokumenta CTRL+END
Pomeranje kursora nagore ili pomeranje za jednu stranicu nagore.
Pomeranje kursora nadole ili pomeranje za jednu stranicu nadole
Brisanje znaka posle kursora ili izabranog teksta.
Uključivanje ili isključivanje režima umetanja.
Kada je režim umetanja uključen, tekst koji kucate se umeće na mestu kursora.
Kada je režim umetanja isključen, tekst koji kucate zamenjuje postojeće znakove.
Tasteri:
služe za pomeranje kursora ili selekcije za jedan razmak ili red u smeru strelice.
Sledeća tabela prikazuje neke od najkorisnijih prečica na tastaturi.
Pritisnite
Za izvršavanje sledeće radnje
tastere ALT+F4
Zatvaranje aktivne stavke ili izlazak iz aktivnog programa
tastere CTRL+S
Čuvanje trenutne datoteke ili dokumenta (funkcioniše u većini programa)
tastere CTRL+C
Kopiranje izabrane stavke
tastere CTRL+X
Isecanje izabrane stavke
tastere CTRL+V
Lepljenje izabrane stavke
tastere CTRL+Z
Opoziv radnje
tastere CTRL+A
Biranje svih stavki u dokumentu
taster F1
Prikazivanje Pomoći za program
taster ESC
Otkazivanje trenutnog zadatka
Posebnu pažnju treba obratiti na pravopis, interpunkciju i greške u kucanju.
Saveti:
• iza svake reči i znaka interpunkcije (tačka, zarez, upitnik, uzvičnik, dve tačke, tačka zarez) treba staviti jedan razmak;
• znakovi interpunkcije pišu se odmah iza reči koje im predhode, kao i znakovi koji slede nakon broja (%,°);
• oznake mernih jedinica i oznake valute odvajaju se jednim razmakom od broja koji im predhodi;
• navodnici na početku navoda pišu se uz reč koja sledi, a na kraju uz reč koja predhodi;
• iza reči pre objašnjenja u zagradi ide jedan razmak, posle otvorene zagrade odmah se kuca tekst – bez razmaka između zagrade i reči, a zatvorena zagrada ide odmah posle poslednje reči u zagradi. Posle zatvorene zagrade kuca se ili znak interpunkcije ili razmak ako sledi reč.
• kada se radi o složenici crtica se piše zajedno sa rečima između kojih stoji (društveno-ekonomski), a odvojeno ako se koristi u neku drugu svrhu;
• ako se datum piše arapskim brojevima iza svakog broja piše se tačka i stavlja razmak (npr. 14. 06. 1964.)
http://www.istokpavlovic.com/blog/digitalni-pravopis/
Modifikacija je svako menjanje sadržaja dokumenta bilo da je u pitanju samo ispravljanje grešaka unetih pri početnom ukucavanju i/ili dodavanje, brisanje ili zamena reči, rečenica ili većih delova dokumenta.
Oblikovanjem se dokument priprema da izgleda lepo, npr. poravnanje ivica, centriranje naslova, isticanje dela teksta, uvlačenje pasusa, podebljavanje, ili podvlačenje delova teksta, pisanje različitim slovima..
Za sve izmene u dokumentu važi princip ''označi pa uradi''. Označeni deo dokumenta naziva se blok.
Tekst može biti otkucan različitim vrstama slova – fontovima.
Font je skup znakova (slova, brojeva, simbola) koji imaju iste vizuelne karakteristike.
U okviru jednog fonta postoji više tipova (stilova) slova:
· obična (regular ili normal),
· podebljana (bold),
· iskošena (italic)
· i podvučena (underlined),
· kao i njihove kombinacije.
Veličina fonta – izražava se u pt –ovima. (1 inč = 72 pt).
Standardna veličina fonta je 12pt.
Osnovni deo teksta je pasus, odnosno paragraf (paragraph).
Pasus je deo teksta otkucan između dva pritiska na taster Enter na tastaturi.
Ovo znači da dok unosite tekst koji čini jedan pasus, NE TREBA da pritiskate Enter na kraju svakog reda. Word će automatski preći u novi red kada stigne do kraja prethodnog.
Word dozvoljava podešavanje izgleda stranice: veličine papira, orijentacije papira, margina, hedera i futera.
Margine (margins) su beline na stranicama između ruba teksta i odgovarajude ivice papira.
One ograničavaju pravougaoni prostor na papiru unutar koga se piše tekst.
Na svakoj stranici može se iznad teksta nalaziti zaglavlje (header), a ispod teksta na dnu strane podnožje (footer).
Na dnu teksta mogu se nalaziti i dodatna objašnjenja, najčešde nekih nepoznatih reči –fusnote (footnote).[1]
[1] Fusnota je reč nemačkog porekla (nem. Fuss - podnožje, Note - beleška), koja označava belešku, napomenu stavljenu na dno stranice knjige ili dokumenta.Fusnota dodatno objašnjava ili upućuje na dodatno objašnjenje, a može da sadrži izvor ili referencu za deo teksta uz koji je postavljena. Fusnota je uobičajeno označena indeksom, neposredno iza
Čuvanje dokumenta znači njegovo snimanje na hard disk i/ili neku drugu spoljnu memoriju.
